print

Njuh pasa

Baš kao što je ljudski mozak sposoban da uči jezike, veliki deo mozga psa posvećen je tumačenju mirisa. Ali kako psi zapravo njuše?

Psima je nos vlažan i na njega se lepe molekuli iz vazduha, koji se zatim tope u dobro prokrvljenim nosnim šupljinama u kojima je mnoštvo nervnih završetaka i receptora mirisa. Čulne ćelije koje su gusto poređane po nosnoj membrani analiziraju informacije iz ovih molekula. Ćelije pretvaraju mirise u hemijske poruke koje se prenose u olfaktorno područje mozga. Po pravilu, veći i duži nos ima i više receptora mirisa, a time je i njuh bolji. Na primer, jazavčar ima otprilike 125 miliona receptora, foksterijer 147 miliona, a nemački ovčar 225 miliona. S druge strane, ljudi imaju jedva pet miliona receptora mirisa.

Nos psa je toliko osetljiv da može da prepozna tragove stopala čak i ako su stari nekoliko nedelja i ako je preko njih gaženo. Sledeća tvrdnja o naprednom njuhu može zvučati neverovatno, ali pas može da namiriše i tuđa osećanja, kao što su strah ili uznemirenost. Zaista, malo toga može da pobegne nosu psa. Pre no što hranu okuse, psi je probaju tako što je njuše, te čulo ukusa ima sekundarnu ulogu. To ne predstavlja iznenađenje znajući da, za razliku od pasa, mi imamo šest puta više kvržica ukusa.

Istraživanja su pokazala i da boja psa direktno utiče na njihovo čulo mirisa. Psi svetlije dlake imaju slabije čulo mirisa od tamnijih pasa. To je povezano s činjenicom da pigment kože psa utiče na njegovu sposobnost njušenja.

Preporučujemo da svog psa uključite u aktivnosti koje mu omogućavaju da vežba svoj neverovatni njuh. To mu neće biti samo zabavno, nego će i podići njegovo samopouzdanje i osećaj sigurnosti. Igrajte se s njim jednostavnih igara kao što je «nađi» (svoj povodac, svoju omiljenu igračku) ili čak razmislite o prijavljivanju Vašeg psa za takmičenja u traganju. Ko zna, možda se u Vašem domu nalazi prvorazredan detektiv.