Da li ste znali?

Psi u divljini preživljavaju pomoću lova, a njihova čula su se razvila da im u tome pomognu na najbolji način. Sluh, vid, dodir, ukus i miris su od najveće važnosti, ali kod današnjih pasa se stepen razvoja svakog pojedinačnog čula promenio s godinama selektivnog uzgoja. Na primer, brzi psi, kao što su engleski, avganistanski i persijski hrt, love pomoću vida i izgube zanimanje ako ne mogu da vide svoj plen. S druge strane, rase kao što su baset i bigl love pomoću njuha i prate miris – koji može biti star i do nedelju dana.

• Vid – iako psi dobro vide na daljinu većina pasa ne može da fokusira objekte koji su bliži od 25 cm.
  Mogu razlikovati boje – iako se psu mogu činiti ublažene – i pri prigušenom svetlu jasnije vide nego ljudi. Iako je njihova sposobnost da vide detalje ograničena, psi su vrlo osetljivi na kretanje – miran, udaljen objekat možda neće primietiti, ali će ga primetiti ga čim se pokrene.
• Njuh – psi imaju veoma dobro razvijeno čulo mirisa –osetljivije je od ljudskog do 10 000 puta. No, njuh nije važan samo za nalaženje hrane – on je jedan od najvažnijih načina komunikacije među psima.
• Sluh pasa je dobro razvijen i oni mogu da čuju zvuke šireg raspona frekvencije i s veće udaljenosti nego ljudi.
  Visokofrekventni zvukovi – kao oni iz usisavača i drugih kućnih aparata – za pse mogu da budu neprijatni ili čak bolni.
  Sposobnost sluha bolja je kod rasa s uspravljenim ušima.
• Ukus uz miris ima ključnu ulogu u određivanju tipa hrane koju pas voli da jede. Većina pasa voli veći raspon ukusa, a mnogi imaju posebne preferencije.

Kao i svi drugi sisari, i psi su osetljivi na temperaturu i bol, i pozitivno reaguju na prijateljski dodir. Međutim, mnogi se bune kada ih diraju oko repa i zadnjice, ili po nogama.